Srbija pred naglim preokretom vremena, posle dva vrela dana stižu pljuskovi, grmljavina i temperatura ispod 30 stepeni

Vrelina se zadržava još dva dana

Srbija ulazi u dva najtoplija dana u julu, uz temperaturu koja će u pojedinim mestima dostići 36 do 37 stepeni. Letnja vrelina još traje, ali se u prognozi već jasno vidi promena.

Topao vazduh i dalje pritiska veći deo zemlje. U Beogradu će danas i sutra biti oko 35 stepeni, dok će u drugim mestima Srbije temperatura biti uglavnom od 32 do 36 stepeni, ponegde i do 37 stepeni.

Vazduh će ostati vreo dok ne stignu oblaci.

Prema najavi meteorologa Nedeljka Todorovića, danas će biti jedan od najtoplijih dana u julu, ali temperature neće dostići vrednosti zabeležene tokom junskog talasa vrućine.

Prvi znak promene već sutra ujutru

Prvi znak promene vremena očekuje se već sutra ujutru. Prava promena stiže u noći između subote i nedelje, kada se očekuju pljuskovi sa grmljavinom.

To će biti prelaz iz vrelog i pretežno stabilnog vremena u svežiji i nestabilniji obrazac.

Oblaci će najpre početi da hlade atmosferu. Zatim će pljuskovi i grmljavina doneti izraženije osveženje, naročito početkom naredne sedmice.

Od nedelje temperatura u padu

U nedelju se očekuje pad temperature za dva do tri stepena. U ponedeljak će temperatura pasti za još tri do četiri stepena.

To znači da će tokom naredne sedmice, od 20. do 25. jula, maksimalna temperatura biti ispod 30 stepeni.

Prema Todoroviću, reč je o prosečnim vrednostima za jul. Jutra će biti znatno prijatnija, sa temperaturom oko 20 stepeni.

Posle dva vrela dana, sledi vazduh koji se lakše diše.

Beograd kao toplotno ostrvo

Beograd će i tokom ove promene ostati poseban slučaj zbog efekta urbanog toplotnog ostrva. Beton, gust saobraćaj i klima uređaji utiču na to da se grad zagreva više od okolnih predela.

U velikom gradu toplota se zadržava duže. Zgrade i asfalt upijaju sunce tokom dana, a zatim ga polako vraćaju u atmosferu tokom večeri i noći.

Zbog toga Beograd može imati više temperature, naročito u noćnim i jutarnjim satima, kada manja mesta lakše izgube deo toplote.

Prijepolje već osetilo snagu letnjeg pljuska

Pre najavljene promene za vikend, juče je već zabeležen hladniji prodor u temperaturnom polju. Pljuskova sa grmljavinom bilo je na zapadu, kao i u delovima južne i centralne Srbije.

Najizraženiji pljusak zabeležen je na području jugozapadne Srbije, kod Prijepolja i u samom Prijepolju.

Prema informacijama koje je Todorović dobio sa terena, na jednom mernom mestu palo je 40 milimetara kiše. To se smatra jačim pljuskom.

Letnji pljuskovi su lokalni. Jedno mesto može dobiti bujičnu kišu, dok obližnja brda ostanu skoro suva.

Padavina i dalje nema dovoljno

Iako lokalni pljuskovi mogu biti jaki, ukupno padavina i dalje ima malo. Todorović navodi da su prosečne vrednosti daleko više.

To je važna razlika. Jedan snažan pljusak može privremeno napuniti ulice vodom i izazvati bujicu na malom prostoru, ali ne mora značiti da je nadoknađen širi manjak padavina.

Voda padne naglo. Zemljište je primi neujednačeno. U jednom kraju sve se slije niz put, a nekoliko kilometara dalje ostane suvo.

Zašto posle vrućine stižu pljuskovi

Todorović objašnjava da posle perioda vrućine često dolazi do pljuskova, a ponekad i vremenskih nepogoda, zbog prodora ciklona sa Atlantika.

Na severnoj hemisferi postoje izvorišne zone ciklona. To su severni Atlantik, Grenland, severna Kanada, Skandinavija i istočna Evropa. Tokom leta cikloni uglavnom idu preko severne i srednje Evrope, dok se zimi češće spuštaju preko Sredozemlja.

Takvi cikloni dolaze u serijama, svakih nekoliko dana. Donose oblake, kišu, pljuskove i zahlađenje.

Između tih prodora javlja se visok pritisak, odnosno anticiklon. Takav sistem je u junu omogućio duži period ekstremno visokih temperatura u zapadnoj Evropi, a i u Srbiji je doneo pet dana vrlo visokih temperatura.

Ciklon potiskuje topao vazduh

Kada naiđe ciklon sa Atlantika, on potiskuje topao vazduh i donosi zahlađenje. Todorović ističe da je to karakteristika naše umereno kontinentalne klime.

To je obrazac koji se ponavlja tokom leta. Vrućina se pojača, atmosfera se zagreje, zatim stigne prodor svežijeg vazduha. Na granici toplog i svežijeg vazduha često se razvijaju pljuskovi i grmljavina.

Nekad sve prođe uz kratku kišu. Nekad pljusak bude žestok, sa gradom i jakim vetrom.

Pljuskovi nisu uvek jači nego ranije

Todorović navodi da mu se ne čini da su pljuskovi jači nego nekada, jer posmatra podatke po kojima je takvih padavina bilo i ranije.

On ističe da se unapred može predvideti region u kojem će biti padavina, ali je nemoguće precizno odrediti da li će u nekom mestu biti jačeg pljuska ili grada, čak ni nekoliko sati pre padavina.

To je priroda letnjih nepogoda. Oblak može nastati brzo, ojačati nad jednim područjem i ostaviti susedno mesto gotovo netaknuto.

Šta se smatra toplotnim talasom

Todorović kaže da je pojam toplotnog talasa postao prečesto korišćen. Prema njegovom objašnjenju, toplotni talas podrazumeva najmanje pet uzastopnih dana sa natprosečno visokom temperaturom.

Kod nas se to smatra temperaturom koja je pet i više stepeni iznad proseka i traje najmanje pet dana.

Prema toj definiciji, današnji i sutrašnji vreo period ne ispunjava uslove za toplotni talas. Junski period ih je ispunio, dok Todorović navodi da do kraja jula novog toplotnog talasa neće biti.

Avgust topao, ali uz smene vrućih i svežijih dana

Kada je reč o avgustu, Todorović očekuje da će biti topao. Nekoliko dana temperatura može ići do 35 stepeni, nakon čega bi sledilo nekoliko dana sa temperaturom ispod 30 stepeni.

On navodi i da će jul ove godine u proseku biti za jedan stepen niži nego prošle godine. Isto očekuje i za avgust.

To ukazuje na leto sa toplim periodima, ali i povremenim osveženjima, bez najave novog višednevnog toplotnog talasa do kraja jula prema njegovoj proceni.

Šta kaže Nedeljko Todorović

Nedeljko Todorović: "U Beogradu danas i sutra oko 35, u nekim mestima Srbije 36, eventualno 37, ali u rasponu od 32 do 36, dok ne stignu oblaci da ohlade malo atmosferu.“

Nedeljko Todorović: "Onda će da bude u nedelju pad temperature za dva, tri stepena, a u ponedeljak još za tri, četiri stepena, tako da bi čitava naredna sedmica, od 20. do 25. jula, biće ispod 30 maksimalna temperatura.“

Nedeljko Todorović: "Beograd je tu malo izuzetak, on skače zbog takozvanog toplotnog ostrva, betona, saobraćaja, grejanja na klimu koja hladi stanove, a greje atmosferu.“

Nedeljko Todorović: "Na području jugozapadne Srbije, kod Prijepolja i u samom Prijepolju i u tim okolnim mestima je bio žestok pljusak. Dobio sam informaciju od svog prijatelja koji živi tamo, a koji se bavi malo tim merenjima, da je na njegovom mernom mestu palo 40 milimetara kiše, što se smatra jačim pljuskom, ali na okolnim brdima poneka kap. To je karakteristika letnjih pljuskova, negde napravi bujicu, a negde ostane suvo.“

Nedeljko Todorović: "Na severnoj hemisferi Zemlje postoje izvorišne zone sa ciklonima. To je severni Atlantik, Grenland, severna Kanada, a postoje cikloni i ovde, Skandinavija, Istočna Evropa. Ti cikloni prodiru sa Atlantika. U principu, kada je leto idu više preko Severne i Srednje Evrope, kada je zima idu više preko Sredozemlja. I tako imaju serije tih ciklona, svaki peti, šesti dan naiđe neki takav ciklon, donese oblake, kišu, pljuskove, zahlađenje, a između ta dva prodora tih ciklona, postoji visok pritisak, anticiklon, kao onaj što je u junu dao duži period ekstremno visokih temperatura u Zapadnoj Evropi, a i kod nas je dao pet dana onih visokih temperatura.“

Nedeljko Todorović: "Toplotni talas, nastala je inflacija tog pojma. U principu se slažu ljudi da je to najmanje pet uzastopnih dana natprosečno visokom temperaturom, kod nas se to smatra pet i više stepeni iznad proseka i najmanje pet dana, a to danas i sutra nije ispunjeno. Onaj junski je ispunjen, a do kraja jula neće biti.“